Zdravstveni saveti
Povišen krvni pritisak
Povišen krvni pritisak često ne izaziva jasne tegobe, pa mnogi ljudi ne znaju da ga imaju dok ga ne izmere. Jedna viša vrednost ne mora odmah da znači da postoji bolest, ali ponovljena ili izrazito visoka merenja ne treba zanemariti.
Kako tumačiti vrednosti krvnog pritiska?
Krvni pritisak ima dve vrednosti. Gornja pokazuje pritisak dok srce radi, a donja pritisak između dva otkucaja.
Rezultat može da zavisi od toga da li ste se odmorili pre merenja, od položaja tela, uzbuđenja, napora, bola, kafe ili cigareta. Zato se ne oslanjamo samo na jedno merenje.
Zašto krvni pritisak može da bude povišen?
Pritisak može privremeno da poraste zbog stresa, napora, bola ili uznemirenosti. Kod nekih ljudi povišene vrednosti se vraćaju i ostaju duže vreme, često bez ikakvih simptoma.
Na krvni pritisak mogu da utiču godine, nasledni faktori, telesna težina, ishrana, količina soli, fizička aktivnost, pušenje, alkohol i pojedina zdravstvena stanja. Šta stoji iza toga, lekar procenjuje kroz razgovor, pregled i merenje.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Lekarsku procenu vredi potražiti kada su vrednosti više puta više nego obično, kada se pritisak teško drži pod kontrolom, ili kada se uz povišene vrednosti jave glavobolja, vrtoglavica, lupanje srca, zamućen vid ili druge tegobe.
Pregled je posebno važan ako već imate hipertenziju, srčanu ili bubrežnu bolest, dijabetes, ili redovno uzimate terapiju za krvni pritisak. Kućna poseta omogućava da se merenje ponovi u miru i da lekar proceni da li su potrebne dodatne provere.
Kada odmah pozvati hitnu pomoć?
Ako izmerite veoma visok krvni pritisak (180/120 mmHg ili više), sedite nekoliko minuta u miru i ponovite merenje. Ako je vrednost i dalje veoma visoka, potrebno je što pre kontaktirati lekara.
Ako se uz tako visok pritisak jave bol u grudima, otežano disanje, iznenadna slabost ili utrnulost, smetnje govora ili vida, jaka zbunjenost ili gubitak svesti, odmah pozovite hitnu pomoć. Kućna poseta nije zamena za hitno zbrinjavanje.
Kako izgleda pregled u kućnim uslovima?
Lekar će razgovarati sa Vama o ranijim merenjima, tegobama, hroničnim bolestima i terapiji koju koristite. Zatim meri krvni pritisak u mirnim uslovima, a po potrebi proverava puls i druga važna merenja.
Na osnovu pregleda lekar procenjuje da li je dovoljno dalje praćenje, da li treba dodatna dijagnostika, ili da li treba ranije da se javite svom lekaru. Terapiju ne treba samostalno menjati niti uzimati dodatnu dozu bez stručnog saveta.
Najčešća pitanja
Da li jedno visoko merenje znači da imam hipertenziju?
Ne nužno. Pritisak može privremeno da poraste zbog napora, stresa, bola ili nepravilnog merenja. Za procenu su važna ponovljena merenja u mirnim uslovima i razgovor sa lekarom.
Da li mogu da imam povišen pritisak bez ikakvih simptoma?
Da. Povišen krvni pritisak najčešće ne izaziva primetne tegobe. Zbog toga su redovno i pravilno merenje važniji od toga kako se trenutno osećate.
Šta treba da uradim kada izmerim veoma visok pritisak?
Sedite mirno, sačekajte najmanje jedan minut i ponovite merenje. Ako je vrednost i dalje viša od 180/120 mmHg, kontaktirajte lekara što pre. Ako istovremeno imate ozbiljne simptome, odmah pozovite hitnu pomoć.
Da li smem samostalno da uzmem dodatnu dozu leka?
Ne menjajte dozu niti uvodite dodatni lek bez dogovora sa lekarom. Prebrzo ili nekontrolisano snižavanje pritiska može biti rizično, a odluka zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja i terapije koju već koristite.